Poezija

Slike toga vremena...
Pomalo blede... Ali
bore se i odolevaju
istom...

Svaka nova bora...
Seda vlas... Svaka crta
useknuta na licu,
govore i ukazuju na 
pređene kilometre života...

Stari se... Tiho...
Polako...
Neosetno...

Te krupne...
Zrnaste pahulje
zameniše one obične
raznih oblika, lako
topljive ali dovoljne da
dočaraju sve čari
zime...

Bile male, topljive...
Ili suve i zrnaste...
Plesale su po nosićima
golicale tokom hoda...
Na radost ponajviše
dece...

I sada te male...
Topljive pahulje plešu...
U mnoštvu ih ima
ali ovoga puta zadržavajući
se na nama...
Stvarajući beli tepih ispred
nas...

Sreću u najvećoj...
Meri, čine one male
sitne stvari kojima 
se zadovoljavamo...
I zbog kojih se
lepše osećamo...

Ona velika sreća...
Pronalazi retke, baš
kao i verovatnoća da će
se desiti baš nama...
Ipak je tužno, što potraga
za srećon traje suviše...
Dugo.

Toliko dugo...
Da dosta njih nikad
je ne dočeka... "Ni za dva"
Života...