Poezija

Lišće se bori da opstane
da ne padne... Ali, nema
mu spasa... Opada sve
više i više... Tepisi njegovi
svuda su...

Šušte dok hodamo...
Puštaju zvuke,
mirise, obuzimajući
naše duše... Ulice, parkovi
trgovi, puni su tih tepiha
jesenjeg lišća...

Boje i čari jeseni...
Lepota sunca, lepota
i mirisi opalog lišća... Lepota
zaljubljenih duša... Danas
sada... Ovoga minuta i
trena...

Тај ход, по киши...
Која више праши него
сипи није сметња у остварењу
циља...

Тај циљ, те октобарске
ноћи и других ноћи
достижан је и...
Стваран...

Она је све то мирно
посматрала, упијала и
руком усмеравала...
Тај плес прстију, та игра покрета
ти додири... Срце су јој
испунили...