Poezija

Poljana beše, naša
mala "grbavica" iz milošte
je tako zvasmo. Sećanja sada
davna ipak ne blede i
otimaju se zaboravu...

Na Grbavici, na dva kamena
kao golovi, sve je odisalo
lepotom igre... Bilo je to
tada, tih vremena i nikada
više...

"Visoka"... Nije go... A onda
slatka dečja prepiranja, te
merenja koliko je lopta u
vis otišla i tako uz veselu našu
graju do opet neke nove
"Visoke"...

Stisak prsta na
slepoočnicu, jednu pa 
drugu pa istovremeno
u nadi da će bol
popustiti i iščeznuti...

Noć zimska... Hladna
Bol boli i ne prestaje...
Zašto Bol... Boli ?
Zašto,ne prestaje.
Često se pitam u toj
neravnopravnoj borbi...

Tableta ili kafa...
Rešenje problema te
hladne decembarske
noći, obojene zimskim
ruhom.

Žene, majke...
Duše plemenite
naše, naši borci... Naše
lavice života... Priznanja
zaslužuju na svemu
onome što čine za nas,
za muški rod...

Žene, majke...
Te vredne duše, ta ljupka
stvorenja... Ta nesebična
bića, tu su uvek, blizu
i oko nas. Mnogo truda,
mnogo rada, mnogo odricanja
utkano je, sa ljubavlju prema
muškom rodu...
Prema nama muškarcima...