Poezija

Očaranost

emocija | 27 Decembar, 2015 21:17

Postao je deo
njene duše, deo
kutka u srcu...

Tog malog kutka
u srcu velikom...
Volela je iskreno
upijala svaku
njegovu reč i misao...

A, On... On se
topio od miline…

Kad joj vreme nije

emocija | 27 Decembar, 2015 21:08

Jednog jesenjeg dana
kiša je padala baš
kao i danas, kada joj
vreme nije..Dosadna,
rominja i ne staje a dan
siv i taman..

Stajao je na dogovorenom
mestu i strpljivo čekao..
Srodna duša nije došla..Pogled
na časovnik, zabrinuta grimasa
lica, ukazuje da nešto nije u redu..

Nervozno je prebacivao
kišobran iz ruke u ruku..Razmišljao je
šta činiti…Šta je to sprečilo
dolazak srodne duše ?

Tražio je odgovore, pogledavao
u pravcu odakle je očekivao..
Nadao se, da će se ipak
pojaviti…Ali, toga jesenjeg
dana….
To se nije desilo…

Ponekad

emocija | 26 Decembar, 2015 23:13

Ponekad zalutam u prošlost...
Vidim slike toga
Doba... Doba dečje
radosti, igre i drvenih
klupica...

Upravo te klupice drvene
behu svedoci naših
sastanaka, rađanja ljubavi
priča do mračka... A onda
poziv od majki: "Dosta je bilo"
i dozivanje da se uđe u
kuću.

Ponekad zalutam u prošlost...
Onu najiskreniju, nevinu i čistu
koja se više nikad neće
vratiti...

Jutarnja inspiracija

emocija | 26 Decembar, 2015 20:07

Oh..Devojko, ženo

lepoto neprevazidjena

gde si dosad bila….

Gledao je tu neprevazidjenu

lepotu svakog jutra

gotovo u isto vreme.

Oh..Devojko, ženo

inspiracijo jutarnja..

Posmatrajući taj lepršavi

hod, tu lepotu pokreta

divio se i upijao

svaki delić nje…

U tom kratkom putu,

kriveći vrat da je

što bolje vidi i osmotri...

Osećao se nadahnuto,

očarano, punih pluća

gledajući tu neprevazidjenu

lepotu…Toga jutra u

gotovo isto vreme.

Ljubavni vetar

emocija | 26 Decembar, 2015 19:58

Vetar je toga dana, duvao kao nikad do tada, povijajući grane, lomeći one suve, a slabe da se odupru. Posmatrao je ulični ples bačenog papira, najlon kese letele su do visine drveća, zadržavajući se na granama... Poneka limenka kotrljajući puštala je zvukove kuckajući po asfaltu.
Ljudi su išli otežano, ušuškani zimskom odećom, boreći se sa vetrometinom. Vreme je već uveliko odmaklo, a onda u daljini ugledao je priliku kako se probija, krhka, da je u jednom trenu vetar zaustavio iskalivši svoju moć i jačinu. Moć vetra i moć ljubavi, ukrstiše koplja toga dana… Dana kada je duvao kao nikad do tada…

Zamišljena čežnja

emocija | 26 Decembar, 2015 19:54

Sreli su se, jedne hladne martovske noći, sasvim neočekivano..Tiho, igrom slučaja..Ta igra slučaja, spojila je duše dve, emotivno potrošene, iscrpljene i iznurene prethodnim životima. Ti potrošeni životi, te uništene emocije, ta prazna duša lebdelo je oko njih, preteći da postanu zarobljenici iste…
Prilika za novi početak, za nove emocije i punu dušu, ukazala se neočekivano, tiho..Igrom slučaja, te jedne hladne martovske noći…

Strpljenje

emocija | 25 Decembar, 2015 20:38

Imala je...
Dušu čistu ali
osetljivu sa razlogom.

Imala je...
Nedostatak pažnje,
na svakom koraku...
Ipak, nije se...
Predavala...

Vera, da će
na kraju tunela ugledati
svetlo, držala je i
činila ipak srećnom...

Za sreću treba
malo... Samo malo
i ništa više, baš kao
i strpljenje koje nas
izdaje, jer to malo...
Teško nam čekati.

Potraga za srećom

emocija | 25 Decembar, 2015 20:29

U potrazi za srećom
prolaze nam godine, dani...
Čekajući sa neizvesnošću
šta će nam doneti...
Novo jutro... Novi dan
ili... Noć

Sreću čine u najvećoj
meri, one male, sitne
stvari koje nam čine
zadovoljstvo... Zbog
kojih se lepše osećamo.

Ona velika sreća,
pronalazi one retke,
baš kao i verovatnoća
da će se desiti baš nama...

Tužno je što potraga,
za srećom traje suviše dugo...
A dosta njih nikad je ne dočeka,
"Ni za dva života"...

Očekivanja

emocija | 25 Decembar, 2015 20:00

U maloj sobi...
Tražio je kroz misli
čeznuo i nadao se
da će snovi postati
java...

U toj maloj sobi...
Kutka svoga... Nije
se predavao u
veri da će se
pojaviti... Tiho
iznenada...

Mala soba...
Velika očekivanja
učinila su dušu
ispunjenom u
nadi da će
san ipak postati
java...

Lepota snova...
Lepota stvarnosti...
Dolaze... Ali...
KADA... Pitao se
sve više u toj
Maloj sobi...
Velikih očekivanja.

Zatečenost

emocija | 25 Decembar, 2015 19:54

Volela je...
Jako, čisto
samo kako Ona zna...
Dušu mu je na
tacni dala a sebe
predala...

Volela je...
Iskreno, dečje
onako kako je
najbolje znala i
umela...

Volela je...
Tako, kao nikog
do sada... A.On...
Pomalo zatečen
pitao se: "Da li je to...
San... Ili
JAVA"...?

Oklop

emocija | 24 Decembar, 2015 20:40

Skrivena u svoj odbrambeni oklop, ušuškana u svom malom svetu, nije dozvoljavala blizinu...Bliskost... Plašeći se, da neko ne naruši taj njeni mali svet. Živela je tako unapred osudjena na samoću, tu prokletu samoću koja ubija, tiho i polako.
Prethodni život, ožiljci..Ranjeno srce sa puno bola učinili su je takvim, koje ne bi nikom poželela da se desi niti na to i pomisliti. Da li će se pojaviti neko vredan pažnje i uspeti da otvori taj oklop, pronikne u delić duše, ostaje velika nepoznanica kako za nju tako i za sve ostale..

Kako sam postao lažov

emocija | 24 Decembar, 2015 20:24

Nema jutra, dana ili mraka,

bez pitanja: "Slobo kako si"..?

Ili... "Komšija jesi dobar"... Pa onda,

"Slobodane, jesi dobro"...?

Sve to pitaju poznate bake i deke,

a i oni drugi manje bitni... Pitaju, a 

dobiju lažan odgovor... "Dobro je"...

I slično... Prosto mi krivo, neprijatno...

Jer prvo sebe lažem, pa onda te,

sede kose, tih baka i deka i onih

drugih manje bitnih.

Postadoh lažov tako pod stare

dane... Usavršivši do perfekcije...

Žao mi sebe i tih sedih kosa, tih

baka i deka... Jer bar 50 posto njih,

pita iskreno i od srca a ostatak,

onako reda-radi, tek da nešto kažu...

Ovde iskreno ne može da prođe,

jer neće dobro doneti... Samo gore, a

gde ćete gore od toga da imate,

osećaj kao da vas žale...Taj osećaj,

rešio sam tako, što sam postao 

lažov pod stare dane...

Nije to dobro, znam i sam ali valjda tako

biti mora...

O njima

emocija | 24 Decembar, 2015 20:01

Pesma o njoj...
I svima njima
koje rade, grade...
Bore se... Očiju...
Uprtih u njih...

Koliko je samo...
Ovoga trena... Žena,
majki, prijateljica... I
baka i ništa im
teško nije da stignu i
postignu.

Koliko je samo...
Srodnih duša... Žena,
majki, prijateljica i baka...
U mislima svojim i nadi...
Da će neko videti i
poštovati taj neumorni rad...

Ljutnja

emocija | 24 Decembar, 2015 20:00

Imam jednu ljutnju malu,
iznenadnu i neočekivanu...
Ta mala ljutnja jedne ka meni,
došla je baš iznenadno...
Mimo očekivanja...

Zašto se uvek neko ljuti,
breca i štreca a od toga
ništa nema ? Pitam sebe
a i neke od Vas..!

Tako stoje stvari u ovom
svetu virtuele gde je za
većinu samo jedna zabava
ali za "jednu ka meni" postala
i zbilja...

Ljutnu se jedna...
Razočara i osta iznenađena...
Šta mogu...! Uvek se neko
ljuti, breca i štreca...

Junski dan

emocija | 23 Decembar, 2015 22:04

Pojavila se tiho...

Da li slučajno ili ne...?

Pitao se, tražeći 

odgovore...

Pojavila se tiho...

Jednog vrelog Junskog 

dana... Tiho, igrom slučaja

ili ne... Pitao se i dalje...

Prijatna toplina...

Obuzme mu dušu...

Razmišljajući da li je san...

Ili java... Ili nešto što 

nije imao a potajno očekivao...

Ostao je u razmišljanju...

Šta i kako dalje... Sa blagim

ali prijatnim nemirom u duši...

Slobodu koju ima, uteha slaba

Ona je ipak nema...

Meni

Pretraži

Kalendar

«	Decembar 2025					»
Po	Ut	Sr	Če	Pe	Su	Ne
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Najnovije...

Kategorije

Generalna [84]