Poezija

Osetio sam..
Čistotu srca koje kuca
za mene, gledao u njene
šake, prste..Svaki prstić
našao je mesto u 
srcu mom...

Osetio sam..
Potrebu iskrenog zagrljaja
jednog malog, čvrstog koji
će spojiti duše dve...
Te duše znaju da čistotom
srca sve se može...

Sve bi dao...
Da tugu iseli, iščezne
i zameni sjajem
oka dva...

Nije klonuo duhom,
u toj borbi..Borbi
da tuga i sjaj
zamene mesta...

Vreme treba za sve...
Vreme za koje veruje
da će učiniti tugu da
počne bledeti...

Da li samoća ubija...
Pitaju se dosta njih..Svako ima
neko svoje..Neko tudje mišljenje..
Jedno je sigurno...Samoća nije dobar drug.

Da li samoća ubija...
Možda tiho, možda polako..Onako
neosetno u svakom danu, satu..trenu.

Često sam drug samoće...Ja i ona...
U tihom razgovoru kao dva neznanca..
Da li samoća....