Poezija

Vetar proleća...
Donosi, lepotu, radost,
svetlost života i mir u duše...
Posmatrao je...
Vetar proleća, njegov ples
u kosi... Tu lepotu kose
koja se borila sa... Vetrom
proleća.

Svako doba ima svoj
vetar, ali vetar proleća,
je jedan, poseban... Čaroban
u moći da spoji...
Duše dve...

Ovoga dana, sata i trena...
Kuva se negde kafa, negde jelo...
Ali, to je jedna kafa, jedno jelo...
Jedan tanjir, jedan pribor... Jedna
velika samoća...

Svako je sam u svom kutku, iz 
razloga raznih..Ali sam ili sama...
Biju bitku da promene život...
Da samoću zamene prisustvom
srodne duše...
Nekome, možda se i posreći...

Osećaj... Da vam
nešto mili ispod
kože, sve treperi...
A srce brže kuca...
Istinski je osećaj,
dveju srodnih duša
koje znaju da vole i 
osećaju...

Tada...Ples prstiju
u kosi može da
počne...

Gledali su je čežnjivim
očima punih topline i 
požude... Bila je san
prolećne noći...

Taj san, te prolećne 
noći, borio se da postane
java... Java ili san...

Ostali su ipak tajna te...
Noći, boje proleća...