Poezija

Vera, da će
na kraju tunela ugledati
svetlo, držala je i
činila ipak srećnom...

Za sreću treba
malo... Samo malo
i ništa više, baš kao 
i strpljenje koje nas
izdaje, jer to malo...
Teško nam čekati.

Sreću čine u najvećoj
meri, one male, sitne
stvari koje nam čine
zadovoljstvo... Zbog
kojih se lepše osećamo.

Ona velika sreća,
pronalazi one retke,
baš kao i verovatnoća
da će se desiti baš nama...

Tužno je što potraga,
za srećom traje suviše dugo...
A dosta njih nikad je ne dočeka,
"Ni za dva života"...

U toj maloj sobi...
Kutka svoga... Nije
se predavao u 
veri da će se 
pojaviti... Tiho
iznenada...

Mala soba...
Velika očekivanja
učinila su dušu
ispunjenom u 
nadi da će
san ipak postati
java...

Lepota snova...
Lepota stvarnosti...
Dolaze... Ali...
KADA... Pitao se
sve više u toj
Maloj sobi...
Velikih očekivanja.

Volela je...
Iskreno, dečje
onako kako je
najbolje znala i
umela...

Volela je...
Tako, kao nikog
do sada... A.On...
Pomalo zatečen
pitao se: "Da li je to...
San... Ili
JAVA"...?