Poezija

Stajala je tamo...
Svetlosti noći obasjavali
su lice, a vetrić blagi
igrao se njenom kosom
iz više boja...

Posmatrao je opčinjen...
Njenom pojavom, nemoćan
da učini nešto sa
samim sobom...

Bilo je to... Jedne
tople letnje noći
kao po nekom pravilu
igrom slučaja...
Tiho...
A opet duboko se urezalo 
u njegovo srce.

Stajao je na dogovorenom
mestu i strpljivo čekao..
Srodna duša nije došla..Pogled
na časovnik, zabrinuta grimasa
lica, ukazuje da nešto nije u redu..

Nervozno je prebacivao
kišobran iz ruke u ruku..Razmišljao je
šta činiti…Šta je to sprečilo
dolazak srodne duše ?

Tražio je odgovore, pogledavao
u pravcu odakle je očekivao..
Nadao se, da će se ipak
pojaviti…Ali, toga jesenjeg
dana….
To se nije desilo…