Poezija

Ta moć…Ti
poljupci, lepota
dodira... Čarobni
rad prstiju…
Odavao ga je
sve više…
I…
Više…

Taj ples…
Krila njihovih..
Ta igra u vodi…
Ukazivala je na moć
i lepotu slobode…

Brzim pokretima…
Uzimaše vodu..
Oni malo veći se onako
kočopere kao da je
plićak samo njihov…

Tu idilu..
Prekine mali dečačić
potrčavši im u susret…
I tako u trenu nesta
Čarolija plesa….

Sećanja naviru...
Prisećamo se svega
lepog i onoga manje lepog
ali sve je to deo nas...
Gubitak najbližeg i voljenog
bića, odneo je i deo nas
ma koliko se trudili
da budemo
emotivno jaki.

To je onaj osećaj...
Kada Vam se poređaju slike
"Prošlih dana", godina...
Slike svega onoga što Vas je
činilo sretnim, ispunjenim...
Suza u oku...
Remeti to sećanje na nama
drage osobe.

Trenutak kada mislite
da ste slabi, ali niste...
U tome je i vrednost bića,
da zna da...
Oseća.