Poezija

Posmatrao je...
To nežno, krhko biće...
Tu dušu koja pleni... I
Oplemenjuje sve u njenoj blizini...

Posmatrao je...
I divio se... Znao je da su...
Slični i usamljeni, a opet...
Opet...
Neshvaćeni.

U mesecu Aprilu...
Gledao je kako mu ide,
u susret... Susret koji su željno
iščekivali, za koji su živeli, ali 
i tremu imali... Srca su jako tukla,
kao da će iskočiti i u jedno se 
stopiti...

U mesecu Aprilu...
Prvi put se zagrliše, čvrsto...
Toga trena sve je stalo i ništa
ih drugo nije zanimalo... Taj 
kratki zagrljaj... Zagrljaj u
tišini sve je govorio...

U mesecu Aprilu...

Malo sivo...
A više belo mače..
Nežnog pogleda, stava
uspravnog, očiju toplih...
Očiju koje sve vide...

Malo sivo...
A više belo mače..
Radost su dece male,
ali i one velike i najveće.