Poezija

Sitna kiša, prkosi... Pada, neke
malo nervira, neke umiruje...
kap po kap... Tiho... Tiše... Ali ne prestaje.

Noć je davno odmakla, sitna kiša
sipi, ne da se, otima se... Svako sebe
traži... Pronalazi... Neko nađe... A neko
čeka, baš te čarobne kapi... Kapi sreće...

Bio je već uznemiren...
Usiljavao nešto, što
nije išlo... Nešto što 
je po svaku cenu hteo,
ali na vidiku ništa novo...

Ipak... Jednoga dana,
ove zlatne jeseni, to 
mu se posrećilo...
Uspeo je u onom što
je dugo čekao, usiljavao...

Došlo je samo... Tiho...
Ili je onaj odozgo malo
ga pogledao i rekao: "Sada,
ćeš imati ono što nisi imao,
a priželjkivao"...