Poezija

Oklop

emocija | 24 Decembar, 2015 20:40

Skrivena u svoj odbrambeni oklop, ušuškana u svom malom svetu, nije dozvoljavala blizinu...Bliskost... Plašeći se, da neko ne naruši taj njeni mali svet. Živela je tako unapred osudjena na samoću, tu prokletu samoću koja ubija, tiho i polako.
Prethodni život, ožiljci..Ranjeno srce sa puno bola učinili su je takvim, koje ne bi nikom poželela da se desi niti na to i pomisliti. Da li će se pojaviti neko vredan pažnje i uspeti da otvori taj oklop, pronikne u delić duše, ostaje velika nepoznanica kako za nju tako i za sve ostale..

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Kako sam postao lažov

emocija | 24 Decembar, 2015 20:24

Nema jutra, dana ili mraka,
bez pitanja: "Slobo kako si"..?
Ili... "Komšija jesi dobar"... Pa onda,
"Slobodane, jesi dobro"...?

Sve to pitaju poznate bake i deke,
a i oni drugi manje bitni... Pitaju, a
dobiju lažan odgovor... "Dobro je"...
I slično... Prosto mi krivo, neprijatno...
Jer prvo sebe lažem, pa onda te,
sede kose, tih baka i deka i onih
drugih manje bitnih.

Postadoh lažov tako pod stare
dane... Usavršivši do perfekcije...
Žao mi sebe i tih sedih kosa, tih
baka i deka... Jer bar 50 posto njih,
pita iskreno i od srca a ostatak,
onako reda-radi, tek da nešto kažu...

Ovde iskreno ne može da prođe,
jer neće dobro doneti... Samo gore, a
gde ćete gore od toga da imate,
osećaj kao da vas žale...Taj osećaj,
rešio sam tako, što sam postao
lažov pod stare dane...
Nije to dobro, znam i sam ali valjda tako
biti mora...

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

O njima

emocija | 24 Decembar, 2015 20:01

Pesma o njoj...
I svima njima
koje rade, grade...
Bore se... Očiju...
Uprtih u njih...

Koliko je samo...
Ovoga trena... Žena,
majki, prijateljica... I
baka i ništa im 
teško nije da stignu i
postignu.

Koliko je samo...
Srodnih duša... Žena,
majki, prijateljica i baka...
U mislima svojim i nadi...
Da će neko videti i 
poštovati taj neumorni rad...

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

Ljutnja

emocija | 24 Decembar, 2015 20:00

Imam jednu ljutnju malu,
iznenadnu i neočekivanu...
Ta mala ljutnja jedne ka meni, 
došla je baš iznenadno...
Mimo očekivanja...

Zašto se uvek neko ljuti,
breca i štreca a od toga
ništa nema ? Pitam sebe
a i neke od Vas..!

Tako stoje stvari u ovom
svetu virtuele gde je za
većinu samo jedna zabava
ali za "jednu ka meni" postala
i zbilja...

Ljutnu se jedna...
Razočara i osta iznenađena...
Šta mogu...! Uvek se neko
ljuti, breca i štreca...

Generalna | Permalink | Dodaj komentar | Trekbekovi (0)

 
Accessible and Valid XHTML 1.0 Strict and CSS
Powered by blog.rs - Design by BalearWeb