Poezija

Dođi dušo...
Da ti nešto šapnem...
Osećaš li, taj mali
tihi... Iskreni šapat
čist kao suza u oku
pun topline i...
Ljubavi.

Dođi dušo...
Da ti nešto šapnem...
Samo tebi, da niko
ne čuje... Samo Mi
I...
Niko više... Dođi,
ne boj se.

Miris parfema osećao je,
upijao ga... Udisao...
Punio pluća i krišom posmatrao
ženu crnku... Lepih crta lica,
očiju zelenih a nežna pogleda...

Trudio se da bude diskretan,
da im se pogledi sretnu...
Onako spontano... Kao, slučajno...
Primicao se... Sve bliže...
Miris parfema opijao ga...

A... Onda, naglo kočenje busa...
Ruka se našla na ruci... Te
žene crnke, očiju zelenih...
pogleda nežna...

Videla je te tužne oči, a opet
pune topline... Ostala zadivljena
dok je prijatna toplina plesala
po duši...

Blago rumenilo prekrivalo je
njeno svetlo lice... Belu kožu,
iako se trudila da sakrije to
rumenilo, onako dečje... Čisto
nevino…

Te moćne oči…
Unosile se prijatni ali i
blagi nemir u dušu…