Poezija

Sreća

emocija | 10 Decembar, 2015 21:41

Za sreću malo treba...
Malo truda, parče slobode
i jedna klupa...
Jedna usamljena klupa
za srca dva.

Te duše dve na usamljenoj
klupi...Dodiri, pogledi...
Govor usana i razmena
nežnosti činila je lepotu
trenutka srca dva...

Za sreću malo treba...
Uveriše se duše dve
i vreme koje je stalo...
A, Oni...U svetu svom
i tišinom emocija krče
put ka sreći...

emocija | 10 Decembar, 2015 21:08

Traži se mesto pod suncem za
jednu usamljenu dušu....Eh,
koliko je samo danas tih usamljenih duša.

Sve što je lepo, plemenito, u isto
vreme neshvaćeno, teško nalazi
srodnu dušu.Prepoznati dobru dušu
može samo onaj, ko zna da voli, oseća...

Spoznaja tih duša čini nas sretnim...Merodavnim
da dajemo sud o njima..Da ih lakše
razumemo..Da im pomognemo..Da nadju
svoje parče sreće...

Ima li nade, u ovom surovom svetu...
za dobre, plemenite duše...?

emocija | 10 Decembar, 2015 20:34

Nije mogao obuzdati njen temperament,
trudio se...Devojka crne kose, toplih očiju
razbuktavala je strast....

Savršeno miran
divio se čarima devojke, nemirnog duha...

Ona je ipak želela nešto "jako"..stameno,
teško je prihvatala njegovu mirnoću,
pitome oči, nisu imale šansu u njenoj duši.

ON..željan pažnje, nežnih dodira...obuzet
unutrašnjim nemirom, teško se "miri"...

Buktinja...u duši mu ostade.....!