Poezija

Sreću čine u najvećoj
meri, one male, sitne
stvari koje nam čine
zadovoljstvo... Zbog
kojih se lepše osećamo.

Ona velika sreća,
pronalazi one retke,
baš kao i verovatnoća
da će se desiti baš nama...

Tužno je što potraga,
za srećom traje suviše dugo...
A dosta njih nikad je ne dočeka,
"Ni za dva života"...

U toj maloj sobi...
Kutka svoga... Nije
se predavao u 
veri da će se 
pojaviti... Tiho
iznenada...

Mala soba...
Velika očekivanja
učinila su dušu
ispunjenom u 
nadi da će
san ipak postati
java...

Lepota snova...
Lepota stvarnosti...
Dolaze... Ali...
KADA... Pitao se
sve više u toj
Maloj sobi...
Velikih očekivanja.

Volela je...
Iskreno, dečje
onako kako je
najbolje znala i
umela...

Volela je...
Tako, kao nikog
do sada... A.On...
Pomalo zatečen
pitao se: "Da li je to...
San... Ili
JAVA"...?

Koliko je samo...
Ovoga trena... Žena,
majki, prijateljica... I
baka i ništa im 
teško nije da stignu i
postignu.

Koliko je samo...
Srodnih duša... Žena,
majki, prijateljica i baka...
U mislima svojim i nadi...
Da će neko videti i 
poštovati taj neumorni rad...

Zašto se uvek neko ljuti,
breca i štreca a od toga
ništa nema ? Pitam sebe
a i neke od Vas..!

Tako stoje stvari u ovom
svetu virtuele gde je za
većinu samo jedna zabava
ali za "jednu ka meni" postala
i zbilja...

Ljutnu se jedna...
Razočara i osta iznenađena...
Šta mogu...! Uvek se neko
ljuti, breca i štreca...

Pamtim Ono...
Što nekad beše...
Razdragano, veselo i
životno... A, opet nestalo...

Pamtim Ono...
I još mnogo toga,
čega nema sada... A,
bilo ga dosta onda...

Samoća čini svoje... Plete mrežu
oko njega tiho i polako... A, On
kao da nema snage, da se odupre
i odbrani... Da se bori...

Nervozno je grickao kožu oko
noktiju... Vrteo se po krevetu,
gledajući u jednu usamljenu...
Tačku.

Vetar proleća...
Donosi, lepotu, radost,
svetlost života i mir u duše...
Posmatrao je...
Vetar proleća, njegov ples
u kosi... Tu lepotu kose
koja se borila sa... Vetrom
proleća.

Svako doba ima svoj
vetar, ali vetar proleća,
je jedan, poseban... Čaroban
u moći da spoji...
Duše dve...

Ovoga dana, sata i trena...
Kuva se negde kafa, negde jelo...
Ali, to je jedna kafa, jedno jelo...
Jedan tanjir, jedan pribor... Jedna
velika samoća...

Svako je sam u svom kutku, iz 
razloga raznih..Ali sam ili sama...
Biju bitku da promene život...
Da samoću zamene prisustvom
srodne duše...
Nekome, možda se i posreći...

Osećaj... Da vam
nešto mili ispod
kože, sve treperi...
A srce brže kuca...
Istinski je osećaj,
dveju srodnih duša
koje znaju da vole i 
osećaju...

Tada...Ples prstiju
u kosi može da
počne...

Gledali su je čežnjivim
očima punih topline i 
požude... Bila je san
prolećne noći...

Taj san, te prolećne 
noći, borio se da postane
java... Java ili san...

Ostali su ipak tajna te...
Noći, boje proleća...